SVETSKI, A NE NAŠI

PIŠE: Jelena ?IROVI?
FOTO: Nebojša BABI?/DIZAJN: Nataša ŠARI?

“A što ti je mila k?eri jelek raskop?an…” i Ratko i Radiša Teofilovi?. Kakav po?etak emisije Nedeljom u 2. Kultne emisije, kako u Hvratskoj, tako i u Srbiji, jer u Srbiji svaki provajder u svojoj ponudi kanala ima HRT. I gleda se ovde Nedeljom u 2, kao cenjena i uticajna emisija.

Vidim odmah da sam krenula od toga šta se gleda tamo, a šta ovde, ko je koliko i za šta otvoren, ali to može da bude tema posebnog teksta, ne ovog. Dakle, vra?am se na po?etak. Nedeljom u 2, upravo proteklog vikenda. Da li se se?ate da je Aleksandar Stankovi? ikada, svog gosta, ili svoje goste, ovoga puta, predstavio u sedmom minutu emisije? Posle pesme u izvedbi gostiju i posle par re?enica sa gostima, posle ?ašice razgovora?

Ja se ne se?am.

Bravo i svaka ?ast za Stankovi?a na koncepciji emisije, kada treba predstaviti goste koji nisu opšte poznati u Hrvatskoj, u opšte poznatoj emisiji u kojoj gostuju opšte poznati. Još jednom dokazao da je par exelans profesionalac.

A u tih prvih sedam munuta, Ratko i Radiša su ve? kupili i one koji ih nisu znali: svojom jednostavnoš?u, normalnoš?u, prirodnoš?u. U tih prvih sedam minuta pokazali da veliki ljudi i veliki umetnici ne mogu da budu ništa drugo osim normalni i skromni.

EMISIJU SA RATKOM I RADIŠOM MOŽETE POGLEDATI OVDE 

Oduvek sam smatrala da vrhunsko dostignu?e u bilo kojoj oblasti rada i stvaranja, može do?i samo iz iskonske potrebe da se nešto stvori, a ne iz potrebe da se bude veliki. I da tek tada ?ovek može da postane zaista Veliki. Kada stvara zato što to iz njega izlazi, a ne zato što želi da bude poznat i uvažen.

Ne podcenjujem ni tu vrstu dostignu?a, ali to je samo dostugnu?e, a ne i ljudska veli?ina. Velika je to razlika.

Odgledala sam emisiju dva puta, prosto mi jednom nije bilo dovoljno. Nije mi bilo dovoljno ljudskosti, skromnosti, jednostavnosti. Nije mi bilo dovoljno tih veli?anstvenih glasova koji se tako nestvarno stapaju da me odvedu u božanske visine. U mir, u spokoj, u lepotu.

Ne umem ja da govorim o njihovim glasovima i muzici koji stvaraju, nemam znanja i tome, govorim o tim velikim dušama koje ose?am kroz te glasove. I sigurna sam da to može da oseti veliki broj ljudi koji su u svom srcu zadržali i možda negovali tu istinsku ?istotu, strepe?i da su negde promašili, jer toga više nema. I onda vam Ratko i Radiša Teofilovi? tako jednostavno dokažu da niste promašili. Da ste vredni. I da je vredno to što nosite u sebi.

Bra?a Teofilovi?: ?ovek ne peva samo glasom, ve? celim telom, celim bi?em (FOTO: Nebojša Babi?)

U?inilo mi se da je i Stankovi? u par navrata ostao zate?en ?istotom i iskrenoš?u današnjih gostiju, jer ruku na srce, on ipak u svojim emisijama, ima posla sa ljudima druga?ijeg kova. Opet, prepoznao ih je nekako, kao da je u pojedinim momentima bio razoružan. I pristao na to, sa zadovoljstvom. I u tome je veli?ina današnjeg gostovanja. Prosto je Nedeljom u 2 danas, dobilo novi ton. A to svima treba.

Ne želim da govorim o nama ?a?anima, “to su naši ?a?ani”, “bravo za naše ?a?ane”, o onima što svoje ?a?ansko dupe krpe tu?im ?a?anskim ušima.

O “nama ?a?anima” može koje šta da se kaže i nismo svugde za pohvalu, negde smo i za sramotu, posebno u “mom” pravosu?u, zato zaboravite nas ?a?ane.

Ratko i Radiša Teofilovi? i njihov stariji brat Nenad, književnik, po ?ijem romanu je snimljen odli?an film “Klopka” (Nebojša Glogovac, Nataša Ninkovi?), po mom pojmanju, nisu “naši ?a?ani”, ve? su svoji,  ?ak svetski ?a?ani i nemojte ih poistove?ivati sa “nama ?a?anima”.

Možda je Morava malo uticala, kao i u košarci, ali oni su davno prevazišli pojam “naši”.

Ratko i Radiša Teofilovi? i njihov stariji brat Nenad,
književnik, po ?ijem romanu je snimljen odli?an film “Klopka”
(Nebojša Glogovac, Nataša Ninkovi?), po mom pojmanju,
nisu “naši ?a?ani”, ve? su svoji,  ?ak svetski ?a?ani

Dopusti?u sebi u ovom tekstu digresiju. Nešto li?no. Povremeno se vidim sa Ratkom. ?uli se pre par dana. Ne znam da li im je moja mama bila razredna, ili im je samo predavala istoriju, ne znam o nekim belim košuljama koje pominje, ali znam da je posete kada god do?u u ?a?ak. Do?u kod svoje nastavnice istorije, da je vide.

Koliko bi ljudi, da su na njihovom mestu to u?inilo? Odgovorite sami. Moja mama je sada u stanju da ponekad nije sigurna da li sam joj ja ?erka i da li joj je moja sestra Nena ?erka ili mama, ali joj se lice ozari kada god pomenem Teofilovi?e.

Prethodnu no?, posle njenog milionitog ustajanja, rekla sam joj “Mama, sada treba da spavaš, da budeš odmorna da bi sutra mogla da vidiš Ratka i Radišu na TV- u”, a ona je odgovorila “E dobro, dobro, ho?u” i kao da je dobila najzna?ajniji zadatak u životu, zaspala je, nije se više budila. Pomogla je nama da dobijemo par sati sna. Danas ih gledala ozarena lica, kao da su njena deca, ne znam koliko je uspela da razume, ali joj je sve vreme bio osmeh na licu.

E to su Ratko i Radiša.

To je njihova vrednost.

Za mene nezamenljiva. I sigurna sam da je to samo si?ušni detalj u njihovim životima. Jer oni svojim životima, svojim postojanjem i radom oplemenjiju živote drugih ljudi. Zaslužili su da budu gosti u Nadeljom u 2. Zaslužili su da budu gosti i kod Opre Vinfri, sigurna sam u to. I da je po vrednosti svetske baštine, bili bi. Meni je zbog svega ovoga, bila divna današnja nedelja. Raširila mi dušu.