TRI HLEBA NASUŠNA novi roman Slavice Mastikose

Roman „Tri hleba nasušna“ Slavice Mastikose, poetična priča o snazi porodične ljubavi i ženi koja odlučno traga za svojim korenima predstavljen je u knjižari Delfi SKC u centru Beograda.

O knjizi su, pored autorke Slavice Mastikose, govorile i književnica Ljiljana Šarac, urednica knjige Dubravka Dragović Šehović, i čitateljka Anita Tanasijević.

„Slavica kao da je u glavi imala jednu staru porodičnu fotografiju na kojoj su sve ličnosti, i one koje postoje i koje ne postoje, i koje su bile i koje tek dolaze na scenu, na jednom mestu, i ona u svojim sećanjima gleda tu fotografiju i spontano priča o svima koje na njoj vidi. Tako je ta spontana, lična, ispovedna priča prerasla u jedno čvrsto, kvalitetno, romaneskno tkivo. Slavica je ovom romanu dala sve što je imala – i setu, i iskustvo, i radost, i polet, i vrcavost, i duhovitost, i šarm. Ova knjiga je Slavičin otisak prsta“, rekla je književnica Ljiljana Šarac. 

„Tri hleba nasušna“ je savršeno osmišljen roman, smatra urednica Dubravka Dragović Šehović:

„Ovo je priča o teškom životu u posleratno doba. Često zaboravljamo taj period i imamo drugačije predstave o njemu, a to je bilo veoma teško i oskudno vreme. Ljudima nije bilo lako. Stvarala se zemlja na pepelu nečeg starog, pokušavale su da se zacele rane. Sve je to Slavica uspela veoma lepo da utka u celu priču i to je ono što joj daje specifičan pečat. Naravno, priča o porodici koju pratimo je glavna, ali je mnogo pričica koje se u nju ulivaju i koje daju kolorit romanu i na pravi način boje celokupno vreme. Volim vedrinu u delima, a to postoji u ovoj knjizi. Glavna junakinja Slavica je sve vreme optimistična, puna radosti, vere i nade.“

Čitateljka Anita Tanasijević uporedila je vreme u kome stasava sa vremenom opisanim u Slavičinoj knjizi.

„Nama nestane internet i u panici smo šta ćemo sami sa sobom u narednih pola sata. Posle čitanja Slavičinog romana shvatila sam da danas previše pridajemo značaj nebitnim stvarima. Ljudi su ranije živeli mnogo skromnije, ali bolje, bili su prisniji. U nevoljama su se držali zajedno i to im je pomagalo. Danas smo otuđeni jedni od drugih.“