TRI PREDSTAVE IZ SRBIJE NA OVOGODIŠNJEM BITEFU

Na ovogodišnjem, 57. izdanju Bitefa, koje će pod sloganom  „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ biti održano od 3. do 10. oktobra u Beogradu, biće prikazana tri dramska ostvarenja iz Srbije.

Predstave „Božanstvena komedija“, „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ i „Kao i sve slobodne djevojke“ biće izvedene u glavnom programu Bitefa.

Publiku će u ovogodišnji Bitef uvesti „Božanstvena komedija“ u režiji Franka Kastorfa i produkciji Beogradskog dramskog pozorišta. U pitanju je snažna kritika konzumerizma u današnjem neoliberalnom kapitalizmu, koji se podjednako vešto reprodukuje u svim vremenima.

 

Izuzetno razigrano izvođenje ansambla, te višeznačnost teksta, scenskog prostora, muzike i pokreta koju Kastorf vešto koristi, ujedinjeno doprinose snazi ove kritike konzumerizma u današnjem neoliberalnom kapitalizmu koji se podjednako vešto reprodukuje u svim vremenima.

Delo autora i koreografa Igora Koruge „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ u produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, bavi se kompleksnim pitanjem pozicije savremenog plesa u Srbiji, zemlji u kojoj ne postoji institucionalni okvir arhiviranja savremenih plesnih praksi.

 

Koruga i saradnici skreću pažnju i na nemogućnost pobune i revolucije u periodu ekstremne društvene krize tokom i nakon raspada Jugoslavije.

Ova predstava dolazi sa nezavisne scene, što je za Bitef važno u kontekstu podržavanja svakodnevne borbe umetnica i umetnika koji stvaraju u vaninstitucionalnim okvirima, što je, usled loših ranih uslova, takođe svojevrsna vrsta otpora, pobune i nepristajanja.

 

Nastala prema tekstu Tanje Šljivar i u režiji Selme Spahić, hrabra predstava Atelja 212 „Kao i sve slobodne djevojke“ inspirisana je istinitom pričom o sedam trinaestogodišnjih devojčica koje su ostale trudne na školskoj ekskurziji.

Predstava ističe temu generacijskog jaza i posledice nemara starije generacije, postavljajući pitanje o teretu i odgovornosti koji se stavljaju na pleća mladih, istovremeno ističući u kojoj meri se glasovi mladih ljudi na ovim prostorima zanemaruju, tj. koliko odrasli ne žele ili nisu u stanju da čuju njihov glas.