TU NEGDE – KNJIGA KOJA ZASLUŽUJE VETAR U LEĐA

Postoje knjige koje vam se pojave u životu potpuno neo?ekivano, i koje same zauzmu neko svoje mesto, ne pitaju?i vas za dozvolu – jednostavno vam se uglave u svakodnevlje te ih, hteli ne hteli, naprosto zadržite tu, i to s osmehom.

Takav je slu?aj sa knjigom Mirka Tur?inovi?a, pod nazivom “Tu negde”.

Ukoliko ste ?itali Radicu Milovanovi? i njenu knjigu pri?a “Bez poente”, sigurna sam da ?ete voleti i ovu knjigu, i obratno.

Ovo sada zvu?i kao da te dve knjige odmeravaju svoje snage u mojim o?ima, no, obe naprosto pripadaju onom opuštenom, vanknjiževnom žanru, onoj ?uvenoj laganoj, plasti?noj naraciji koja vam na smenu izvla?i osmeh i suze, se?anja koja munjevito projure vašim umom jer vam je crvena boja sa nekog izbledelog stolnjaka zaigrala pred okom, naprimer.

Znamo da je upravo takav narativni tok samo naizgled jednostavan; pa ipak, kroz Tur?inovi?eve pri?e jasno se vidi odsustvo svake ambicije, pretenzija i potrebe za eksponiranjem – on piše lako, jezgrovito, jasnim i ?istim jezikom, bez napora.

Pri?e koje nam je ponudio pripadaju, svakako, onome što se zove ispovedna proza – kako sam se oduvek opirala tom imenovanju, osta?u dosledna sebi te re?i da su njegove pri?e fragmenti života, dovoljno kratke da vas zainteresuju šta je bilo dalje, i dovoljno duge da ne upadnu u zamku pouka, traženja skrivenog smisla i sli?no.

Mirkovu knjigu treba sa sobom nositi na tmurna mesta, ukoliko baš morate da pose?ujete ista, jer, za?as ?e vas neka pri?a razgaliti, neka druga do suza nasmejati, nad nekom petom ?ete se uz uzdah zamisliti, odlutati u prošlost…

Za mene, upravo tu leži najve?a pohvala njegovom prvencu-u plasti?nosti, tj u sposobnosti da vas re?ju izmesti, odvede negde u svoj doga?aj, ili još dalje-u vaše sopstveno se?anje. I sve to sasvim jednostavno ?ini, bez ikakve ambicije da se jezikom, stilom, formom ili ve? ne?im svrsta u književnost.

Nakon ?itanja ove knjige pri?a, imala sam osmeh na licu, i neku toplinu u srcu. A, ’’kupio’’ me je sa dve crtice na kraju – Svetlost, i Ja. Svetlost je omaž njegovoj supruzi, a Ja – jeste njegovo lice i nali?je koje nam otvoreno, poput iskrenog deteta, pokazuje.

Dakle, ova knjiga jeste za pohvalu, i jeste za preporuku. Kada bude kucnula na vaša vrata – pustite je, za?as ?e na?i svoje mesto… Verujte mi na re?.

Svetlana FUCI?
FOTO: Privatni arhiv