VANJA MILAČIĆ: MNOGO JE TEŽE BITI ŽENA UMETNIK, NEGO UMETNIK U DANAŠNJE DOBA

Razgovarao: Aleksandar BE?I?

Svako malo ?ujemo kako se u ovoj našoj zemlji ruši ku?a nekog velikana, kako nestaje uspomena na njegova dela, kako se gasi njegova ostavština, jer za dalje održavanje neke spomen sobe i mini-muzeja više nema para u lokalnom budžetu. Kafane za funkcionere su bitnije. 

?a?ak (ili je bolje re?i ?a?ani) su svoj dug odužili barem prema jednoj takvoj ženi. Nadeždi Petrovi?. Heroini slikarstva, kulture i samog naroda. Zahvaljuju?i Vanji Mila?i? koja je tuma?ila Nadeždu u monodrami “Nenapisana pisma”. Zato smo i razgovarali sa njom.

Verovatno da nije postojalo logi?nije mesto od ?a?ka iz kog bi monodrama o Nadeždi Petrovi? sa Vama na sceni po?ela svoj teatarski život. Kakve uspomene nosite iz grada na Zapadnoj Moravi, s obzirom na to da smo dobili informaciju da je nakon prvog izvo?enja “standing ovation” trajao nekoliko minuta? 

–  Sre?na sam što se premijera dogodila u njenom rodnom gradu i što je ušla u srca njenih sugra?ana. ?a?ak je sasvim zasluženo dobio titulu kulturne prestonice Srbije za 2023. Fascinirana sam kulturnim i ljudskim sadržajem koji grad ima. Drže do svojih vrednosti, neguju ono što imaju na najbolji mogu?i na?in. Dok nisam otišla u ?a?ak nisam znala koliko je  Nadežda sustinska heroina tog podneblja (spomenik koji je napravio Ivan Meštrovi? je u samom srcu grada, nedaleko od spomenika je galerija koja nosi njeno ime u kojoj se zaista može osetiti njeno prisustvo i puno?a njenog stvaralaštva).

Prizor iz monodrame, snimljen na Velikoj sceni Doma kulture u ?a?ku

Vaša monodrama stiže u Narodno pozorište Beograd. U petak, 3. decembra, na sceni Raša Plaovi? mo?i ?e da Vas vide i beogradski ljubitelji teatra i likovne umetnosti. Da li ?e biti teže zadovoljiti publiku u našoj prestonici, ili su lokal-patriotski nastrojeni ?a?ani bili strožija publika? 

– Ne bavim se temom zadovoljavanja publike, glumica sam koja ima šta da kaže, volim publiku, ne potcenjujem je, ne etiketiram, igram veli?anstvenu ženu našeg vremena i smatram da ?emo, gde god budem igrala, publika i ja biti na dobitku. Publika je jednota sa glumcem, naro?ito u ovoj formi teatra. A publika Narodnog pozorišta me vrlo dobro poznaje i s razlogom je zovem svojom.

Da se pozabavimo malo samim tekstom Milkice Mileti?. Koliko je ovaj dramski predložak otkrio slojevitu li?nost velike Nadežde i koliko je zahtevno bilo u?i u lik žene koja je ne samo svojim platnima ljude i onog i ovog vremena ostavljala bez daha? 

– Milkicin tekst je pružio niz mogu?nosti. Pitanje je samo bilo šta ?emo staviti u prvi plan i kako da to što su istorijske ?injenice stavimo u aktivnu scensku re?enicu. Bavile smo se time da osvestimo njenu emotivnu stranu, a da ne diramo njenu intimu, jer smatram da nemamo pravo da interpretiramo njen li?ni život bez validnih  dokaza. Postoje univerzalne osobine koje su zajedni?ke za sve velike borce i umetnike, pa smo se okrenule tome da na najbolji na?in donesemo na scenu  osetljivost i senzibilnost koju sam sigurna da je Nadežda imala. Smatram to reciprocitetom, da je njena snaga srazmerna njenoj slabosti.

Šta biste, nakon rada na predstavi, mogli da predstavite kao najve?u zadužbinu Nadežde Petrovi? svome rodu? Naravno, isklju?i?emo njena platna. 

– Ako isklju?imo njene slike, što je – priznajmo nemogu?e, ostaje njena borba za položaj žene u društvu, njena angažovanost socijalizacijom žene, njena ontološka potreba da ja kao današnja žena imam elementarno pravo na izbore koji nisu u skladu sa tadašnjim vaspitanjem i patrijarhalnoš?u kojim je ova sredina zagnojena. To nije primarno bilo u njenom životu, kao što nije ni u mom, a verovatno ne?e biti ni generacijama koje dolaze, ali je svakako važno.

Šta se (i da li se išta) promenilo u životu umetnika (a naro?ito umetnica) nakon više od jednog veka srpske istorije? Koliko je teško danas biti Nadežda Petrovi?, ili Vanja Mila?i?? 

– Mislim da je kažnjivo u svakom vremenu biti svoj, biti nepotkupljiv, biti darovit, dobar, vredan, autenti?an, veliki,  imati svoj stav, na?in, govoriti glasno ono što mislimo: uvek je umetnost bila slika vremena koja nije saglasna sa autoritetom države u kojoj nastaje. To je bilo tako i pre Nadežde, i u njeno vreme, a nažalost je tako i danas. Umetnik se u ovoj zemlji ceni samo kad umre. Valjda tada prestaje biti pretnja za nedorasle.

“…Smatram da je Nadeždi bilo mnogo teže i zahtevnije kao ženi, nego meni danas…”

Da li se unutrašnja previranja umetnice razlikuju od onih previranja kroz koja umetnica poput Vas danas prolazi? 

– Unutrašnja ne, mada smatram da je Nadeždi bilo mnogo teže i zahtevnije kao ženi, nego meni danas. Ona je prva koja je napravila  pomak  za žene umetnike. Njeno vreme je  bilo mnogo skuplje i vrednije nego ovo danas. Vreme u kojem ja stvaram je vreme instant proizvoda, brzine, sniženih kriterijuma i pojeftinjeno. U svakoj opciji biti žena umetnik mnogo je teže nego biti umetnik.

Monodrama “Nenapisana pisma” interesantna je po tome što se s pravom može nazvati ženskom predstavom: predložak – Milkica Mileti?. Režija – Nataša Radulovi?. Vi u ulozi Nadežde Petrovi?. Scenografija – Marija Luki?. Kostim – Marta ?konjevi?. Originalna muzika – Ana Krstaji?. Dizajn – Ana Krbanjevi?. I naravno – da ne zaboravimo Sanju Mimicu – inspicijentkinju. Koincidencija ili želja da se pokaže snaga ženskog umetni?kog pe?ata? 

– Ideja da okupi žene i pokaže njihovu snagu i ume?e je ideja mog prijatelja i producenta Marka ?konjevi?a ?ija produkcijska ku?a(u saradnji sa Gradskim pozorištem ?a?ak)  stoji iza ove predstave. Kao produkt našeg dugogodišnjeg rada i poznanstva kod mene se razvilo bezrezervno poverenje prema  svemu što on osmisli. Ovacije na premijeri i saradnja sa divnim ženama koje ste nabrojali govore u prilog tome.

Da li ?ete se posle ovog iskustva osmeliti da odigrate još neku veliku ženu iz naše istorije? 

– Volela bih. Srpska i jugoslovenska istorija zaista ne oskudevaju zna?ajnim ženama koje su ostavile zaostavštinu budu?im generacijama, ženama koje su postavile standard  i dale primer.

Naslovna fotografija: Nebojša BABI?
Fotografije s predstave: Slobodan Bus VUKAJLOVI?