Ljubba, reditelj muzičkih spotova: ZA MENE, ZEMLJI FALI ISTINE

Nova estetika, prepoznatljiv stil, autentični izvođači i spotovi koji su i te kako vizuelno jedinstveni na našim prostorima. Naravno, tu je cela ekipa da to realizuje, ali smo mi porazgovarali sa mladim rediteljem čiji je talenat prepoznat u svetu i njegovi odgovori su i više nego zanimljivi. Zato vam predstavaljmo Ljubbu i evo šta smo sa njim pričali:

Da li često sanjaš druge planete i život na njima?

Svaki minut koristim da pobegnem odavde. Vratim se da oribam kuću ili snimim spot i “odo ja” .

Da možeš da opišeš savršenu planetu kako bi izgledala, a šta je to što fali, po tvom
mišljenju, Zemlji, da bi mogla da parira svetu koji ti stvaraš u svojim video formatima?

Ako uzmemo Zoeyland kao primer, ja sam na vrlo sarkastičan i apsurdan nacin pokazao da je
teznja ka utopiji potpuno uzaludna. Za mene su stanovnici tog sveta koji sam kreirao narcisoidni
idioti, hipnotisani konzumenti ništavila i duboko slepi i nesvesni… A većina ljudi taj spot doživljava
kao “veseo” i “prelep”.

Čak sam dobio i nagradu za “Spot sa najlepsim vizuelnim storytellingom i VFX-om” i ostavio sam je
pored kontejnera. Jer vizuelno nije smisao tog spota. Već poruka.

Da se vratim: Ne bi to bio svet bez bola, patnje i odricanja. Jer to je ono od čega najčešće
bežimo, a nije opcija i dato nam je da kroz to učimo i spasavamo se. Da me zaboli duša, da
osetim Život, da se odreknem, danas Plazma kocke a sutra, ako Bog da, sebe (popularno, ega).
Ne bi bilo mesto u kome želim da utrnem i ne osecam Zivot, ali ne bi bio ni svet pun ljubavi,
tolerancije, lažnih osmeha, prinudne političke korektnosti i idolatrije nedostižnih ciljeva. Za mene,
Zemlji fali istine, a to je ključna tema jednog od mojih novih spotova za Zoi. Ona je moje glasilo u
svet. Ovaj. Realni.

Da li unapred osmisliš ceo spot ili na sred snjimanja kažeš „Ne, ne ja neću ovakav
kadar!“
i kako se ekipa ponese u tom trenutku?

 

Sve je unapred jako precizno isplanirano. Nema mesta improvizaciji ali nekada, pogotovo u prirodi
umem da vidim stvari drugačije pa čak preuzmem kameru i sâm snimim kadar.

To mi se sada desilo na snimanju mog (meni) novog klasika za Editu. Uzeo sam kameru, sve okrenuo naglavačke
da je ekipa prvi put bila uplašena za mene. Spojio sam nekoliko kadrova iz knjige snimanja, pustio Azisa umesto
pesme za koju smo snimali spot i rekao “AJMO IGRAJTE KAO DA JE SVADBA I SAHRANA U ISTO VREME”.

I desio se kadar. I Bogami ekipno se zaplakalo kada sam namontirao spot. Ali to je zivotni spot. Editin biografski.

I sa životom se moze igrati i izlaziti iz forme jer sve jos autentičnije i lepse. Do su, npr. “Limunada”, “Bilo je Lepo” ili
“Nirvana” spotovi koji su preslikani i iz moje glave i sa storyboarda. Tu bi igranje izvan postavljenog mizanscena bilo
promašaj i karikiranje. I estetike i smisla.

U suštini, govoriću u lično ime, najviše su zapaženi tvoji spotovi kod mlade pevačice Zoi i
kod Senide. Šta te to kod njih dve inspiriše?

Zoi je moje drugo ja (a Milan Stanković prvo) i ona je zaista moje dežurno glasilo. Jedanput smo
zajedno gostovali na predavanju studentima i govorili o spotovima. Obradjivali smo jedan po
jedan. I divni Slavko Beleslin je, vodeći taj program, zaključio divnu stvar – da se tamatika svake
od pesama koje su dolazile na spot savršeno uklapala u moje unutrašnje stanje. Od ljubavnih
krahova, preispitivanja, vraćanja Bogu, dekodiranja stvarnosti, težnji ka utopiji – sve je uvek
nesebično bilo sručeno u svaki od njenih spotova. Ne mogu da opišem sta je to u njoj, ali postoji
hiljadu malih iskri koji me svaki put ozare. Jako često joj se javim na neku temu o kojoj ona u tom
trenutku razmišlja. Ili ona izgovori nešto o čemu sam vec “sanjario”. Beskrajno mi veruje, a to
beskrajno poverenje i puštanje do krajnjih granica jedini je uslov da se ja i prepustim i opustim.

Zato su ti spotovi najblistaviji. Zato što su iskreni, a to je vrlo moguće i ona istina koju sam
malopre pominjao. Toga fali. Istine pa kakvo god da je – naša je. Bolju nemamo.

Senida je definitivno bila ogromna prekretnica u mojoj karijeri. I pored nje, Relja Milankovic iz
Bassivity Grupe koji, kao izvršni producent, stoji iza tih spotova. I tu je poverenje bilo ključ.
Verovali smo i u pesme, pa sam shodno tome napisao iskrene scenarije. Ekipno smo verovali u
scenarije, pa su se i realizovali nestvarni spotovi. I “Behute” I “Dva Prsta” i vizuelni album “Za
Tebe” govore zasebne, ali vrlo lične i intimne price. “Dva Prsta” bih izdvojio jer sam pisao u
najcrnjim danima, sedeći pored majke u kojoj se zivot polako gasio. Razgovori sa Senidom su mi
puno pomogli. Intimni su i ostaće medju nama, ali sa ove distance gledano – učinila je ogromnu
stvar i anestezirala mi je bol. Taj spot ima gomilu tumačenja i sva su tačna!

Ali najtačnije je ono da sam ga napisao o svojoj majci i za svoju majku. Vedru, nasmejanu,
opičenu, veseljaka, spremnu da snajperom gadja u jabuku, zapeva na svojoj svadbi i uda se za
sebe samu. Ja i moja majka smo dva prsta, zauvek! (Dva naslova Senidinih pesama zajedno).

Evo jednog degutantnog pitanja: ne lažem te, do mene je došla informacija da je spot
„Behute“ najskuplji spot na ovim prostorima. Trepni ako je to istina.

Evo bez treptanja – “Dva Prsta” je dva “Behuta”, ali ja se oduvek vodim time da je ideja ono sto je
najskuplje, a moneta smisao koji se pridoda pesmi i transformiše je u novu energiju. U zivot. Ideja
se, pak, ne naplaćuje u skladu sa time što donosi ako ćemo o novcu. Ona se podrazumeva. Ne
bi verovao da je “Nirvana” koštala manje od većine i to pritom, besmislenih spotova.

Kada odgledaš neki spot i budeš u fazonu „ovo je mojih ruku delo“ (naravno, svesni smo
da je tu i direktor fotografije i rasveta i još brdo ljudi), kako se tad osetiš?

Desi se da pogledam i tudji spot pa kazem “Ovo je mojih ruku delo” (smeh). Svoje spotove jako
retko gledam. Završim delo i ostavim da živi svoje a ja idem u nove teme, estetske i pripovedne
pristupe. Posle nekog vremena posetim neke spotove da sa distance sagledam šta je moglo bolje
i postoji samo jedan koji nije mogao ni bolje ni gore, ni lepše ni ružnije – začetnik mog etno-pravca
i dokument ovog vremena, Nove Pare. Recima ni rukama ni bojama ni kricima ne mogu da opišem
koliko obozavam taj spot. On je sve sto sam i ja – iskren, ogoljen, nesavrsen, produhovljen
apsurdan, drustveno osvescen, nebrusen, sirov a duboko promisljen. Levitira u hiper-realizmu
društvenog, ekonomskog i etnoloskog beznadja. Jedna tužna prica.

Postoje li pesme za koje si rekao da ne možeš da osmisliš kako će izgledati vizuelno?

Više sam projekata odbio nego prihvatio. Smatram da me je to najviše formiralo kao autora. Puno
puta se desilo da nisam osetio pesmu, ali je to sve redje. Izvodjači uglavnom dolaze sa pesmama
koje lično vole i žele da spot za njih bude večna uspomena. Često su to lične pesme. I onda se
prepustim.

Odbijao sam i “megahitove”. Poslednji je “Džanum”. Meni je ta pesma jalova i neslusljiva iako
smatram da je fenomenalna Teodora Pavlovska, naša nova Emina Jahović. Ali ta pesma me
duboko uznemirava. Nažalost, nisam uspeo da realizujem projekat sa Djordjem (Klincem) za
njegov album koji je genijalan, ali ćemo sigurno nekada raditi jer bi to bio sudar Titana.
I secam se da nisam uspeo da rešim “Ja sam odlično” divne Aleksandre Prijović. Valjda jer nikada
nisam odlično.

Da li si već sada donekle makar svestan u kojoj meri je tvoja umetnost prepoznatljiva i
koliko činiš za srpsku video produkciju i fotografiju?

I da nisam – jesam. Tvoje reči su dovoljne da se osetim, ne važnim, vec detinje srećnim i
prihvaćenim, kao i moje ideje. Kakve – takve, moja su i radost i tuga i gnoj i lepota i greh i
pokajanje i nekajanje. Šta god prozivljavam, ja o tome pišem. A kad se to prepozna, ja odletim na
onu planetu sa početka razgovora i onda sam odlicno!

Fotografije: Igor Lazić / Ljubba

Razgovor vodio: Uroš Timić