ZAŠTO JE INVESTITORIMA TEŠKO DA “ISPOŠTUJU” DEO GRADA U KOM GRADE?

Stanovnici jednog starog dela Beograda gotovo da više ne mogu da prepoznaju deo grada u kom su ro?eni, ili tu žive decenijama.

Rusti?nost i dašak starih vremena gotovo su nestali, a ako se nastavi ovim tempom, raskošne zgrade, svedo?antvo razvoja moderne u arhitekturi, mo?i ?emo da gledamo samo na starim fotografijama.

„Ne?u se uopšte za?uditi ako se jednog dana probudim i umesto krošnje lipe koja je tu decenijama, ugledam neku betonsku ?eli?nu konstrukciju“, kaže Dragica M, ro?ena Dor?olka.

Njene muke su po?ele kada je u njenom kvartu postoje?i, napušteni objekat „preure?en“ u ilegalni hostel.

„Kao da nije dovoljno što više ne mogu na miru da popijem kafu na svojoj terasi, a da nisam izložena pogledima AirBnb turista, sad više ni ne prepoznajem svoj kraj u kome živim otkako znam za sebe“.

Postavimo li ovo pitanje investitorima, dobi?emo jednoglasan odgovor: pravila tržišta!

Iako je toliko novih lokacija na kojima se gradi, interesovanje ni najmanje ne jenjava za ovim starim delom grada, a s obzirom na to da su svi nestrpljivi da se zgrada završi, ne ostaje vremena i prostora za estetiku.

M.A. je blisko vezan za arhitektonsku i projektansku struku. Prema njegovom svedo?enju, investitore skoro i da ne zanima kako ?e se nova zgrada uklopiti u krajolik.

„Morate i njih da razumete“, kaže naš sagovornik, „rokovi se probijaju, pa se dešavaju pritisci sa raznih strana.

Dodajmo i tome nepredvi?ene okolnosti, da ne kažem, propuste, probleme koji moraju da se rešavaju u hodu… jasno vam je zašto najmanje prostora ostaje za konkretno fasade.

Tako?e, mla?e arhitekte koje potpisuju eksterijer pripadaju novijoj školi, te se trude da implementiraju trendove s globalnog nivoa, odbacuju?i u tom smislu istoriju i kulturno nasle?e“.

Ima i dobrih primera

 

Sre?om, mogu se sresti zgrade „novije proizvodnje“ koje su estetikom, prvenstveno fasadom, da kažemo ideaalno uklopljene u deo grada.

Na prvom mestu ih odlikuju fasade pastelnih boja, prozori i betonske okapnice koji ne odska?u oblikom i dimenzijama u odnosu na one sa starijih zgrada. Diskretni reljevi, mahom od gipsa ili betona, kovane ograde terasa i naposletku, rasveta koja ovom tradicionalnom omažu daje dašak luksuza.

 

Instagramer koji stoji iza profila @vratadorcola kaže da sve ve?i broj novih zgrada može da parira onim starijim.

„Može se slobodno re?i da su do skoro sve novije zgrade li?e jedna na drugu. Krajem prošlog i po?etkom ovog veka gotovo u potpunosti se izgubila bilo kakva naznaka tradicionalnih stilova. Ako pogledamo samo ulaze i vrata koji su u nekim slu?ajevima stari i po više od 100 godina, možemo ta?no da vidimo jasnu degradaciju u pogledu koriš?enja materijala, ali i samog pridavanja zna?aja ulazu.

Ukoliko govorimo samo o Dor?olu koji je prakti?no oduvek bio uglavnom stambena ?etvrt, možemo primetiti da su imu?niji ljudi u prošlosti mahom gradili ku?e i zgrade za sebe i svoje porodice, a danas to ?ine za dalju prodaju. Ipak, zbog visokih zahteva i o?ekivanja kupaca, odnsno jake konkurencije u ostalim delovima grada, po?elo se sve više voditi ra?una o estetici, na?inu gradnje, materijalima koji se koriste i sl. Vrlo je zanimljivo šetati gradom i pratiti sve te promene.“

Ovo ujedno treba da bude podstrek investitorima u kom smeru da idu. Stanovi ?e se svakako prodati, s tim što se treba zamisliti oko slede?eg: da ste kupac koji je u prilici da bira, da li biste odabrali da živite u zgradi koja je kao i sve ostale, ili u onoj koja je estetikom dostojna prestižnog dela grada?