ZAVRŠEN FESTIVAL MERLINKA

Dodelom nagrada za najbolje kvir filmove u osam kategorija i projekcijom filma „Bez ljutnje“ Faraza Šarijata sve?ano je zatvoreno dvanaesto izdanje Me?unarodnog festivala kvir filma Merlinka u Domu omladine Beograda.

Nagradu za najbolji igrani film dobilo je francusko ostvarenje „Leto ’85“ Fransoa Ozona. Ovo je pri?a o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Aleksisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina. Aleksis je sa svojim najboljim drugom sklopio pakt prijateljstva – zakletvu za ceo život, a ovo leto on ?e imati priliku da odraste i prona?e svoju prvu ljubav.

Nagradu za najbolji dokumentarni film osvojio je brazilski dokumentarac „Maria Luiza“ Marsela Diaza po oceni žirija u sastavu Goran Mitrovi? (montažer) i Horhe Pelikano (reditelj i prošlogodišnji dobitnik). To je pri?a o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama, koja se posle 22 godine rada, penzionisala zbog invalidnosti, a film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolikinje.

Reditelj Marselo Diaz se tom prilikom publici obratio putem video poruke:

„Velika je ?ast dobiti nagradu za najbolji dokumentarni film na Merlinka festivalu, posebno u ovom momentu kada se Brazil suo?ava sa izazovima u oblasti ljudskih prava. Drago nam je što je film prikazan kod vas i Maria Luiza je veoma sre?na, a mi vam šaljemo veliki zagrljaj i nadamo se da ?emo se jednog dana sresti.“

Nagradu za najbolji kratki film dobio je austrijski „Fabiu“ Štefana Langtalera, o ?emu je odlu?ivao žiri u sastavu Stefan Mihajlovski (pisac), Milorad Miki Damnjanovi? (glumac) i Milica Maletin (rediteljka). Film prati pri?u osamdesetogodišnjeg penzionera Artura, koji ve? duže vreme s ljubavlju brine o svojoj teško bolesnoj supruzi Marti, a u tome mu pomažu samo ženske medicinske sestre. Kada se novi muški ma?arski negovatelj Fabiu pojavi, njegova rutina je narušena, ali se ubrzo dvojica muškaraca zbližavaju i u Arturu po?inju da rastu ose?aji želje i potisnute ?ežnje.

Štefan Langtaler je putem video poruke uputio re?i zahvalnosti povodom nagrade:

„Nagrada za najbolji kratki film Merlinka festivala je ?ast, i neverovatno je koliko smo priznanja dobili za ovaj film koji nije baš lak, ali je veoma li?an jer sam pokušao da opišem kako sam se ja ose?ao kad sam shvatio da moram da se autujem i promenim nešto. Hvala vam mnogo što ste nagradili naš film i što ste ga prikazali. Drago nam je što su ljudi imali priliku da ga pogledaju i nadamo se da ?e biti prilike za susret uživo, a do tada vam želimo da svi budete dobro i zdravo.”

Predrag Azdejkovi? i Gvozden Ili?

Specijalna nagrada za najbolji doma?i film, koja se dodeljuje u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, pripala je kratkom filmu „Matura“ Gvozdena Ili?a. Ovo je pri?a o tri najbolja prijatelja koja odustaju od maturskog plesa u srednjoj školi. No? koja sledi razotkriva njihove skrivene i potisnute želje koje bacaju pogled na emocionalnu zbunjenost ?itave generacije.

Gvozden Ili? se prilikom uru?enja nagrade zahvalio ekipi Merlinka festivala i dodao:

„Ovo je poslednji festival na kojem ?e film biti prikazan, a prva nagrada što je ?ini specijalnom. Hvala.”

Za najbolji animirani film proglašeno je ostvarenje „Karusel“ Jasmin Elsen, o ?emu je odu?io žiri u sastavu Dragan Jovi?evi? (urednik kulture nedeljnika NIN), Kristian Ran?elovi? (aktivista) i Mirela Srebri? (rediteljka). Ovo je film o dehumanizaciji, prikazan kroz pri?u ruže koja živi sa puževima u njihovom parku, a koju jednog dana napadnu uljezi, ili obrnuto.

Nagradu publike za najbolji ultra kratki film osvojio je makedonski „Nisam gej“ Martina ?i?ovskog. Ovo je komi?ni kratki film o dvojici momaka koji odbijaju da priznaju svoju seksualnu privla?nost jednog prema drugom.

Na ovogodišnjem Merlinka festivalu, koji se održao od 3. do 6. decembra prikazano je više od 80 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.