ŽIVOT NA CRTICU – KNJIGA DEJANA GRUJIĆA KOJA VAM LAKO ULAZI POD KOŽU

RAZGOVARAO: Aleksandar BE?I? 
FOTO: Luka KARADŽULESKI

Mogao je da bude glumac. Za taj se poziv, uostalom pripremao. Svojom pojavom, siguran sam da bi našao nekoliko dobrih angažmana, a u “Žigosanima u reketu” bi sa svojih skoro pa dva metra visine sigurno uverljivije igrao ulogu trenera nego neki drugi.

Pokušavao sam da ga isprovociram i da intervju (s obzirom na poznanstvo) vodim na “Ti”, umesto na “Vi”, ali nisam uspeo do samog kraja: Stara je to, radijska škola. Kada se uklju?i mikrofon, kada škljocne foto-aparat ili na kameri zatreperi crveno svetlo koje ozna?ava da je snimanje u toku, on jednostavno “prebaci” svoj mod u konverzaciji. Zaboravio je na to tek na kraju.

Ako ste me?u onima koji jutro zapo?inju slušaju?i Beograd 202, onda vam je on – dobar prijatelj ku?e. A on je – Dejan Gruji?. I nedavno je za Liberland izdao svoju prvu knjigu intrigantnog naslova:

Život na crticu u aranžmanu Sla?ane Bani? i Ane Gruji?
Odmah ?u da srušim barijeru koja je uobi?ajena u intervjuima i da te otvoreno pitam, Dejane: Zašto smo morali ovoliko dugo da ?ekamo na tvoju knjigu ŽIVOT NA CRTICU?

– Zato što je Dejan Gruji? jedan sumnji?av i veoma strog ?ovek, ali ne prema drugima, ve? isklju?ivo – sebi. Smatrao sam da štivo koje sam godinama pisao ranom zorom i njime pozdravljao slušaoce Radio Beograda 202,  nije dovoljno dobro da bi bilo objavljeno u knjizi. Me?utim, sre?a je da nas u životu put i Bog nanese k nekim ljudima koji su prijateljski nastrojeni, pa primete nešto što vi ne prime?ujete, pa po?nu da insistiraju da se vaši tekstovi klasifikuju, obrade, pripreme i ubli?e u jedno blistavo ?edo na koje sam danas jako ponosan; „Život na Crticu“. Aleksandre, se?am se da ste i Vi bili u društvu Karla Astrahana, Gorana Stoji?i?a, Vlade Arsi?a, Dejana Boškovi?a, Aleksandre Cimpl, Jelene ?uslovi? i Danijele Vuli?evi? kada sam vrlo detinjasto odbio vašu zajedni?ku inicijativu da se Crtice 202 uobli?e i pripreme za objavu u knjizi. Posle ste svi za?utali od mene na neko vreme, a Karlo Astrahan je bio toliko uporan i uspeo je da me bukvalno natera da krenem u taj izazov koji je rezultirao izdanjem Liberlanda iz Beograda „Život na Crticu“. Ne znam šta mi je bilo da pristanem, ali evo, sada uživam u sre?i i zadovoljstvu svih onih koji su ve? pro?itali knjigu i hvale me, a ja i dalje mislim da su samo dobronamerni i pristrasni.

Mnogi verni slušaoci 202-ke u tebi vide svojevrsnog nastavlja?a ideje o radiju kao toplom, prijateljskom mediju, mediju koji nas teši, podržava… Koliko je teško u današnje vreme takvu ulogu opravdati?

– Nije teško, Aleksandre. Jednostavno, ako volite posao radio stvaraoca onoliko koliko ga ja volim, onda vam ništa ne pada teško. Rano ustajanje, emisije, dežurstva, odlazak na teren, snimanje intervjua, montaža, pisanje sinopsisa i scenarija, vi?anje sa prijateljima, saradnicima, sagovornicima, rad na sebi, vreme za pisanje, ?itanje, rad koji ne poznaje radno vreme – sve to izgleda komplikovano i naporno, ali meni ništa ne pada teško. TO slušaoci prepoznaju, poštuju, i u najve?em broju slu?ajeva hvale. Kao neko ko je dugo radio na radiju, znate šta želim da kažem.

Da se vratimo knjizi: Život na crticu je omnibus crtica koje si svakog jutra poklanjao svojim slušaocima. Kakve su reakcije ?italaca?

– Vra?amo se na po?etak razgovora. Sumnjao sam mnogo kako ?e ljudi reagovati na štivo koje im nudi „Život na Crticu“. Me?utim, me?u prvima su se pružaju?i mi podršku javili pisci, koje sam do ju?e posmatrao kao dragocene sagovornike za intervjue; najprijatnije iznena?enje stiglo je od nadarenog pesnika Marka Stanojevi?a, zatim veoma ?itanog Nikole Mišovi?a ?iji se novi roman prevodi u Americi, blistavog pripoveda?a Velje Žunji?a iz Lajkovca, onda našeg velikog pisca iz Amerike, Ilije Šaule, Sr?ana Milanovi?a iz Pariza, potencijalnog dobitnika NIN-ove nagrade, najboljeg me?u najboljima Baneta Jankovi? iz Niša, pesnika i književnika, bra?nog para, Ljiljane i Brane Crni?a, romanopisca Ranke Tanasi? Barlov, novinara Ivana Miljkovi?a, Rajka Dvizca, Ivana Kalauzovi?a, Goce Jo?i? Radisavljevi? i još mnogo njih. Ipak, najve?u zahvalnost upu?ujem jednoj od naših najuspešnijih književnica u protekle dve godine, i najdivnijoj osobi Jasenki Lalovi? koja je dragocenim savetima uspela da utvrdi moje samopozdanje i pruži mi smernice za uspešan rad na promociji „Života na Crticu“.

Epidemija Koronavirusa pomrsila je mnogim piscima i izdava?ima konce. Ti si ipak stisnuo petlju i zahvaljuju?i „Liberlandu“ objavio knjigu. Koliko si zadovoljan sa dosadašnjom saradnjom sa ovom novom izdava?kom ku?om?

– Brzi su, ekspeditivni i precizni. Nije bilo mesta dugotrajnim pregovorima prvenstveno zahvaljuju?i Karlu Astrahanu, uredniku izdanja, ali i Luki Karadžuleskom koji je bio zadužen za mnogo sitnih tehni?kih detalja, fotografisao me je da sam baš bio zadovoljan. Plasman knjige je u njihovim rukama, to za sada ide odli?no. Knjiga se prodaje preko interneta, za sada veoma dobro. Iznena?en sam, prijatno. Zakazane su mi turneje po zemljama EU, zatim regionu, i bibliotekama i institucijama kulture širom Srbije. Sad se samo ?eka da pro?e korona, pa da s knjigama krenemo me?u ?itaoce koji žele da nas upoznaju i nabave „Život na crticu“. Obezbedili su mi medijski nastup na Radio Krugu, kod Violete Aleksi? i Tanje Radojevi?, nekoliko intervjua za portale koji neguju lepu re?, a tako?e moram nešto i da se pohvalim. Knjiga se zahvaljuju?i Nataliji Caji? i Želimiru Babogredcu, može prona?i u ?uvenoj prodavnici „Jugoton Croatia record‘s u Nuši?evoj, ta?nije zagreba?kom predstavništvu u Beogradu i nalazi se rame uz rame uz blistava izdanja, Bisere, Olivera, Bijelog dugmeta, Bajage, Van Gogh-a….

Kao što rekoh: Korona nam je pomrsila konce i izme?u ostalog spre?ila nas da promovišemo knjige na najomiljeniji na?in: uživo, tet-a-tet. Ipak, korona ?e pro?i, spremaš li se?

– Spreman je kofer sa knjigama, samo se na lek protiv kovida-19 i ukidanje pandemije ?eka.

Možda je rano postaviti ovakvo pitanje, ali ?u rizikovati: da li ?e Život na crticu dobiti neki nastavak? Recimo “Život na kaši?icu” (predlažem ujedno radni naslov, volim da budem kum, pa to ti je)?

– Kao da si mi pro?itao planove koje skrivam možda ?ak i od samog sebe. Postoji ideja da „Život na crticu“ postane edicija, što zna?i da ?e svaka slede?a knjiga biti nastavak re?anja hronoloških dešavanja kojima smo svi svedo?ili. Ovo „Život na kaši?icu“ mi se za po?etak mnogo dopada. Vide?emo!